Grozdana Olujić

Grozdana Olujić rođena je 30. avgusta 1934. godine. Gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univeriteta u Beogradu na grupi za Engleski jezik i književnost. Već u srednjoj školi objavljivala je svoje radove u "Stražilovu" i "Mladoj kulturi".

Prva pripovetka štampana je 1953. godine na konkursu za kratku priču koji je organizovala "Borba". Prvi njen roman posvećen mladima objavila je u dvadeset drugoj godini života, štampan je 1957. godine. Ovaj roman doživeo je i uspehe i poraze, jedni su ga podržavali, a drugi osporavali. Prema ovoj priči iz romana snimljen je i film "Čudna devojka", a prilagođen je i za pozorišnu scenu.

Još jedan njen roman prenet je na pozorišnu scenu i filmsko platno, to je roman "Glasam za ljubav" koji je dobio i prvu nagradu zagrebačkog Telegrama za najbolji kratak roman 1963. godine.

1959. godine izdaje knjigu "Pisci o sebi", zbirku književnih razgovora sa poznatim srpskim piscima. Romanima "Ne budi zaspale pse" i "Divlje seme" prviput je u našu literature unela urbani život naših mladih ljudi, njihove probleme, nedaće, nedoumice, sve one prepreke sa kojima se susreće mlada generacija. Roman "Divlje seme" je čak u nekim engleskim zemljama uvršten u lektiru.

Njeni romani i bajke prevedeni su na tridesetak jezika i objavljene u zemljama širom Evrope, kao i u Kini i SAD-u.

Takođe je dobitnica Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004.). Počasni je građanin Osla, a zbog svojih velikih zasluga u književnosti dobila je danski viteški orden Daneborg.

Što se tiče književnosti za decu i tu je Grozdana Olujić imala veliki uspeh. Napisala je nekoliko zbirki bajki: "Sedefna ruža i druge bajke" za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, "Nebeska reka i druge bajke", "Dečak i princeza", "Princ oblaka", "Zlatni tanjir", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", roman-bajku "Zvezdane lutalice".

Veoma je plodan i njen rad na esejistici i kritici od kojih su najznačajniji eseji o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke. Objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.

Dobitnica je Nin-ove nagrade 2009. godine, nagrade "Političkog zabavnika", "Mladog pokolenja", "Zmajevih dečijih igara", "Narodne prosvete" i nagrade "Telegrama". Piše romane, bajke, eseje, antologije, prevode. Grozdana Olujić danas živi i piše u Beogradu.

Princ oblaka, Grozdana Olujić

Grozdana Olujić je bajke stvarala iz potrebe da se ljudska nevolja prevaziđe bar prividno. Da čovek makar u priči odskoči iznad svih nedaća, iznad samog sebe, da savlada prostor i vreme, otpore, prepreke i sudbinu. Da li će sudbina u bajci teći rekom romana, tragedije i komedije zavisi od snage junaka, od specifične mašte pisca. U bajci izgleda kao da je sve slučajno, a ustvari uopšte … [više]