Mali pirat, Anto Staničić

„Mali pirat“ je roman za decu Ante Staničića. Radnja se odvija u osamnaestom veku, kada su morima harali gusari. U romanu je oslikan život bokokotorskih pomoraca i njihovih narodnih običaja. Od nekolicine tih običaja ističe se onaj da otac mora prvi čestitati sinu venčanje, a da mladić pre ženidbe mora u dvorištu zasaditi masline. Iako se čitaoci upoznaju prvo sa Ilkom, glavni junak ove knjige je njegov mlađi brat, Miljan.

U delu se neposredno govori o pravdi i nepravdi. Mletački trgovci i sudije sarađuju sa gusarima, dok obični mornari trpe štetu, a u ovom slučaju, pravdu preuzimaju u svoje ruke. Saznajemo da mornarima veoma nedostaju zavičaj i razgovor s drugim ljudima, te su zbog toga često skloni neslanim šalama i piću. Moru, i pomorskom životu se vraćaju jer ih uvek vuče želja za nepreglednim, plavim prostranstvima i putovanjem. Zbog toga se u njima, ceo život prepliću i bore dve velike ljubavi, a oni nisu spremni ni jedne da se odreknu.

Ovo delo, pored avanturističkih događaja i okrutnih slika, šalje veliku poruku o ljubavi, kako prema drugim ljudima, tako i prema porodici. Zbog sestre, dva brata, od kojih je jedan dete, se upućuju u vrtoglavu i po život opasnu pustolovinu, ne znajući pravac kojim će ići, niti ishod njihovog podviga. Vođeni su željom, nadom i verom. Na osnovu toga, autor deci prenosi da je to sasvim dovoljno za početak, i ohrabruje ih da se bore za ono što vole.

Kada je roman objavljen, pisac je izjavio sledeće:

„Istina je da se jedna devojka vraćala iz Venecije jednim bokeljskim jedrenjakom i da su taj brod napali gusari. Zna se da su rođaci i prijatelji otpremili jedrenjak da nađu svoje rođake. To je zapisano u starim papirima. Pročitao sam tih nekoliko rečenica i godinama razmišljao o tome.“.

Ova izjava nam govori da je knjiga pisana na osnovu istinitog događaja.

Malo uputstvo za čitanje: Na početku knjige, dati su saveti i uputstva o načinu po kom treba čitati knjige, koji priliče maloj deci. Izdvaja se poruka, da bi bilo dobro u jednoj svesci zapisivati utiske o svojim omiljenim knjigama, koja bi nosila naslov „Knjige koje su mi promenile život“.

Kratak sadržaj

Dobro jutro, dobri sine

Radnja se odvija u januaru, oko polovine XVIII veka, na brdu Vrmac. Svi su spavali, osim starog pomorca Špire i njegove žene Anđe, koji su živelu u kamenoj kući duž obale. Ženili su starijeg sina Ilka, te je Špiro izašao napolje, pucao iz puške i počeo da peva. Kasnije se čuo drugi pucanj, koji je ispalio otac Ilkove buduće žene, a ubrzo su se čuli pucnji i iz drugih kuća u čast mladenaca.

Nakon što je svanulo, došli su svatovi, koji su uglavnom bili siromašni seljani, osim brodovlasnika Marka (njegove žene i par prijatelja) kod koga je Ilko radio kao kapetan na jednom od najboljih jedrenjaka.

U sobi na spratu su Ilko i njegov četrnaestogodišnji brat Miljan razgovarali, kada su ušli njihovi roditelji i čestitali Ilku. Anđa je počela da plače, jer Jelena, njena ćerka a njihova sestra, trebala doći još pre tri dana, te se uplašila da joj se nešto desilo. Ilko ju je utešio i sišli su niz stepenice u dvorište gde su ih dočekali veseli svatovi.

Kada je veselje bilo na vrhuncu, došao je mornar sa brika kojim treba da doputuje Jelena i rekao da je Ali-Kosa, strašni gusar, napao njihov brod, putnike i mornare pobio a nekolicinu odveo u ropstvo, među kojima je i Jelena.

Tada je Ilko odličio, das a još deset drugova pronađe Ali-Kosu i oslobodi sestru i zarobljenike. Kapetan Marko mu je dao jedan veoma dobar jedrenjak, a za Ilkovu verenicu je odlučeno da će ga čekati dok se ne vrati. Odmah su krenuli sa pripremama.

Mali od palube

Sutradan,odvijale su se pripreme za put na jedrenjaku u kotorskom zalivu. Među petnaestočlanom posadom je bio i Miljan, te mu je Ilko rekao da mora slušati sve zapovesti, i ne sme se ljutiti ukoliko mornari budu zbijali šale sa njim jer je on „mali od palube“.

Uputio ga je Sredanu, od koga je saznao da sve mornare mora oslovljavati po njihovom činu, te ga je od tada zvao noštromo Sredan. Sredan ga je poslao Đuriši koji mu naredi da odveže konopce za koje je bilo vezano jedarce, i svrši još neke poslove.

Posle izvesnog vremena, mornari su se okupili oko noštroma, koji je čuo da na dnu broda neko ječi, ali nije smeo otići sam. Tri mornara, Miljan i Sredan pođoše na dno broda i jedva otvoriše snažna vrata, gde su u uglu videli dete koje je nepomično ležalo.

Izneli su ga na palubu, kad je Miljan primetio da je to njegov prijatelj Mirko, koji, kada se osvestio, je želeo da povedu i njega u pohod na gusarski brod. Kasnije su ga ukrcali u jedan od čamaca u blizini jedrenjaka i zamolili ljude da ga vrate ocu. Posle toga, jedrenjak je zaplovio, i prošao pored sela, gde su na obali stajali Miljanovi roditelji, kojima je on mahao.

Video je i svoje drugove u malom čamcu, koji su ga pratili, zbog čega je osetio ponos. Kada se jedrenjak odmakao od čamca, Miljan je seo, obgrlio noge rukama i zajecao.

Brod na vidiku

Posle nekoliko časova, nakon što je brod isplovio iz Bokokotorskog zaliva, kapetan Ilko je svim mornarima naredio da se drže sledeće priče: za svaki brod koji sretnu, oni su trgovci, nikome ne smeju reći pravi cilj svog putovanja i praviće se da na brodu ima samo osam ljudi.

Sledećeg dana, u zoru, mornar koji je stražario na pramcu, spazio je mletački ratni brod. Na palubi je ostalo šest ljudi, a ostali su se sakrili pod palubu. Čamac je pristao uz bok jedrenjaka i uz lestvice se popeo oficir Mletačke Republike, koji je došao da pregleda njihova dokumenta. Ilko mu je rekao da putuju na Vis, da bi prodali ulje, sveće i sir. Nakon što ih je dalje ispitao i pregledao dokumenta, ništa ne posumnjavši, otišao je.

Sinjor Anđelo

Nakon dežurstva kod kormila, Miljan je uveče brzo zaspao u kabini sa još nekoliko mornara, među kojima su bili Mate i Pera, poznati kao šaljivdžije. Mate, misleći da Miljan spava, golicao ga je perom, a kada se Miljan okrenuo na leđa, Mate je iz torbe izvukao konopac i vezao mu noge. Mislio je da bi bila dobra šala, da, kada ujutru poviče „Uzbuna“ i Miljan skoči iz kreveta sa vezanim nogama, padne. Međutim, Miljan je bio budan i kada je Mate zaspao, vezao mu je noge, što je krišom video jedan stariji mornar.

Sutradan, svi mornari su se smejali Mati. Nakon što je i taj dan prošao, na Vis su se iskrcali Ilko, Sredan, Đuriša, Miljan i još jedan mornar, koji su se uputili u krčmu na obali. Tu su se raspričali sa krčmarem, praveći se da ništa ne znaju o Ali-Kosi, kada je ušao čovek po imenu sinjor Anđelo. On i Ilko su se dogovorili, da njegov pomoćnik, Bruno Gracijani, pođe sa Ilkom do Splita zarad svršavanja nekih poslova, a zauzvrat, kada se vrate, Anđelo će pomoći Ilku da kupi brod.

Kada su se sa ukrcali u čamac, Ilko je rekao da putuju za Veneciju, i da vode pomoćnika zato što je trag do gusara. Znao je da Anđelo sada smišlja plan kako da opljačka Ilka, pošto je mislio da ima mnogo zlata.

Prvi zarobljenik

Nakon što su se Ilko i Bruno predstavili jedan drugome na brodu, otišli su u kabinu, gde su razgovarali i na kraju, Bruno je ostao da malo prilegne. Izašavši, Ilko je Đuriši i Miljanu rekao sledeći plan: Miljan će otići sa škrivanom u kabinu da uči, i praviće se da ne razume italijanski, jer je njegov glavni zadatak da posmatra kako će se Bruno ponašati kada ostane sam sa Miljanom u kabini. Tako je i bilo.

Kada su ostali sami, Bruno je razgledao i osmatrao kabinu kao da nešto traži. U tome ga je prekinuo škrivan, koji je ušao u kabinu, poslao Miljana na palubu i otpočeo zanimljiv razgovor o tome da Ilko ne planira zlatom kupiti brod, već imanje na nekom ostrvu. U daljem toku, škrivan se pravio da ne voli Ilka, te mu je Gracijani obećao da će mu pomoći da postane kapetan jednog jedrenjaka, uz mali uslov. U tom je u kabinu ušao Ilko, prekinuo razgovor i poslao škrivana na palubu, praveći se da ništa nije čuo. Dugo su razgovarali, kada je utrčao Đuriša sa vestima da se u moru nalazi čovek koji se jeva drži za gredu. Ilko je naredio da ga spase, a pošto je konopac jednog čamca pukao, Miljan je skočio u more i spasao čoveka.

Posle izvesnog vremena, kada je čovek došao svesti, Ilko je naredio da ga dovedu u kabinu. Saznali su da su gusari napali i opljačkali jedrenjak, a svu posadu pobili. Odjednom čovek je pogledao Bruna i rekao da je on u stvari Pjetro Lorencini, koji je kriv za stradanje njegovog broad. Zatim su Ilko i pristuni zarobili Pjetra.

U ime mornarskog suda

Ilko je u ime Mornarskog suda, sudio Pjetru za saučesništvo u gusarenju. Pjetro ga je shvatio ozbiljno, tek nakon naredbe da se baci u more, i počeo da priča. Pošto nije znao mnogo, dogovorili su se da napiše sinjor Anđelu pismo, u kom ga poziva u Split, zarad posla. Svojim prstenom je Pjetro zapečatio pismo, te su ga odveli pod provu. Ilko i posada su smislili plan da kidnapuju sinjor Anđela.

Požar na pučini

Jedan od stražara je opazio daleko, skoro na horizontu neku svetlost. Ilko je pogledao kroz durbin i shvatio da gori brod. Nakon više od pola sata, požar je prestao, te jedrenjak nije imao tačku prema kojoj bi plovio. Sat vremena su mornari plovili oko mesta gde se nalazio brod, ali ništa nisu pronašli.

Nakon toga, jedrili su ceo dan i predveče stigli na Hvar, gde su Ilko, noštromo, Sredan, dva mornara i Miljan otišli Ilkovom drugu, barba-Mati, koga su zamolili za pomoć prilikom kidnapovanja sinjor Anđela, i trebala im je njegova bracera. Barba-Mata je sa oduševljenjem pristao.

Srećno, kapetane…

Oko tri sata posle ponoći, stigli su na Vis, gde su Barba-Mate i još četiri mornara probudili jednog Matinog prijatelja koji im je pokazao kuću u kojoj živi sinjor Anđelo. U slučaju da sinjor Anđelo, nakon pročitanog pisma koje mu je Pjetro napisao, odbije poći sa njima, dva mornara i Barba-Mate su se sakrili iza ugla kuće, da bi ga mogli na silu odvesti.

Anđelo je bio oprezan, i pre nego što je pustio dva mornara u kuću, pročitao je pismo. Ugostio ih je u predsoblju, napisao odgovor Pjetru, i rekao da mu predaju pismo, jer on ne može poći sa njima. Prvi mornar ga je stegao šakama za vrat a drugi mu je prislonio kuburu na rebra, te su ga tako izveli iz kuće i odveli na braceru.

Posle pola sata plovidbe, ugledali su Ilkov jedrenjak, i predali Anđela. Barba Mate se oprostio sa Ilkom i pošao svojoj kući ka Splitu, bracerom. Kada je, u zoru, Anđelo video Pjetra, priznao je da sarađuje sa moćnim, mletačkim trgovcem koji ih je dobro plaćao za informacije o pravcu plovidbe manjih melatčkih jedrenjaka. Taj trgovac je sarađivao sa Ali-Kosom. Saznali su da i neki članovi mletačkog suda učestvuju u tom prljavom poslu.

Morska pijavica kod Prvića

Jedrenjak je plovio u smeru ostrva Prvića, gde je Ilko nameravao uzeti sveže vode za piće i namirnice. Jutro je bilo tmurno, kišovito i vetrovito. Nakon što je Ilko istrčao na palubu čuvši za nevreme, na dve milje od jedrenjaka, iz oblaka se spustila morska pijavica. Pošto se vetar smirio, nisu uspeli da promene pravac, a morska pijavica je išla direktno na jedrenjak. Svi su bili spremni na najgore. Pucali su topovima u nju, ali bez ikakvog uspeha.

Kad je izgledalo da će proći baš preko sredine jedrenjaka, malo je promenila pravac i prošavši svega desetak metara pored, nastavila prema obali, gde je rušila sve što joj se našlo na putu. Kasnije, u Prviću su se snabdeli svežom vodom i opet se otisnuli na more.

Neću ja to

Sutradan, jedrenjak se uputio ka Jabuci, malom nenaseljenom ostrvu gotovo u sred Jadranskog mora. Opšte je poznato, da su mornari željni šale, smeha i pesme. Mate i Pera su tajno pili vino i pevali u ostavi, kada ih je noštromo otkrio. Nije bio ljut jer mornari piju, već nije znao da su u ostavi dva mornara, zato što se nalazio na plaubi kada je začuo pesmu.

Prvo su ga ignorisali a zatim su mu sipali crno vino, umesto belog, za koje su znali da je voleo piti. Za vreme ručka, Ilko i noštromo su zajedno jeli. Ilko je onda pozvao Mata i rekao mu da se izvini noštromu tako što će doneti dva bokala vina, što je Mate i učinio.

Nastavili su sa šalom, te je noštromo rekao da ako donese još vina, oprostiće mu i buduće grehe. Jedrenjak se ljuljao, bilo je teško hodati po palubi, te se Mate kladio sa Perom da će se Miljanu slošiti kada se bude popeo na jarbol, zbog straže. Mate je sada sumnjao da mu je Miljan, onog dana, vezao noge.

Pre, tokom, i nakon smene, Miljanu je bilo dobro te je Mate izgubio opkladu i morao je „francuski misliti“ na sredini broda. Desnu ruku je prineo glavi a kažiprst stavio na čelo. Zatim je podigao levo koleno i lakat desne ruke naslonio na isto. Tako je stajao na jednoj nozi sve dok jedan talas nije jače zaljuljao jedrenjak i on, izgubivši ravnotežu, je pao na palubu, čemu su se svi smejali.

Na drugoj obali

U prvim majskim danima, blizu ostrva Palagruža, posada Ilkovog jedrenjaka je zarobila gusarske jatake, koji su priznali da će Ali-kosa tih dana svratiti u Ankonu da proda oteto blago i roblje, te su se uputili u Ankonu, gde su stigli nakon dva dana, ujutru. U jednom čamcu su se iskrcali Ilko, škriva, Sredan, Miljan i još tri mornara, koji su kasnije šetali po pijaci, držeći se na kratkom rastojanju.

U drugom čamcu su se iskrcali kuvar, njegov pomoćnik i dva mornara, koji su kupovali namirnice i raspitivali se o Ali-Kosi. Mnogobrojni prosjaci i deca su saletali Miljana i tražili mu novac, ali on je zapazio jednog, koji je podvijenih nogu sedeo pored barake. Ruke su mu bile umotane starim i prljavim krpama, jer nije imao dlanove.

Miljan mu je prišao sa ciljem da mu udeli novac, ali su se raspričali, i saznao je da je taj čovek do pre dva meseca bio gusar na Ali-Kosinom brodu, te sada želi da mu se osveti zato što mu je odsekao dlanove. Miljan je to rekao Ilku, koji ga je poslao da pita prosjaka želi li poći sa njima na brod, gde će im pomoći da smisle plan za osvetu. Prosjak je pristao i vratili su se na jedrenjak.

Osveta se kuje

Mornari su sredili prosjaka, a ruke mu obmotali novim i čistim krpama. U ispitivanju, Ilko je saznao sledeće informacije: Na Ali-Kosinom brodu je bilo dve zarobljene žene, stara Ana i mlada Jelena, kojom se strašni gusar nameravao oženiti. Ona je pretila da će se baciti u more ukoliko joj priđe.

Prosjaku je Ali-Kosa odsekao ruke, jer nije više želeo biti gusar. Takođe, njegov brod je bio veći, brži i mnogo bolje naoružan od Ilkovog,a posada je sačinjavala četrdeset gusara, najkrvoločnijih ljudi sakupljenih po zemljama oko Sredozemnog mora. Prosjak je rekao Ilku, da će se potruditi tokom noći da smisli plan, na osnovu kog će uhvatiti Ali-Kosu. Potom ga je Ilko smestio u jednu kabinu i stavio stražu ispred vrata.

Još dve ptičice u kavezu

Nakon što je Ilko smestio gusara u kabinu, otišao je sa škrivanom, Đurišom i Miljanom da ispituje Pjetra i Anđela, zapretivši da će ih baciti u more. Otkrili su mu ime glavnog gusarskog jataka, Maria, koji je plaćao sve sitnije jatake. Onda je Anđelo, po Ilkovom nalogu, napisao Mariju pismo u kom ga poziva na važan razgovor.

Potom su se Ilko, Miljan i još nekoliko mornara iskrcali na obalu, tražeći kafanu u Ankoni, koja je noću bila opasna. Nakon duže potrage, seli su za sto i pitali krčmaricu da li je tu Mario, jer su trebali da mu predaju pismo. Ona je uzela pismo i neprimetno ga, posle nekog vremena, dala jednom čoveku koji je izašao na neka vrata u dnu prostorije. Zatim ih je pozvala u hodnik, gde ih je čekao Mario.

Saopšivšti mu da je Anđelo, kao, u jednoj krčmi na obali, pošao je sa njima. Dok su hodali ulicom, Ilko se sagnuo da veže pertlu, i kada je Mario prošao ispred njega, kuburom ga je lupio snažno po glavi, tako da je ovaj pao na zemlju. Na ramenima ga je odneo do broda i smestio u kabinu gde su bili Pjetro i Anđelo. Ujutru su Ilka obavestili mornari da je Stipe izdajnik, jer se raspitivao u krčmi za Marija i Ali-Kosu.

To je on Ali-Kosa

Posle sat vremena, prosjaka su doveli u Ilkovu kabinu, gde je preporučio da ubace Miljana na Ali-Kosin brod i smislio plan, kako da se osvete. Mornari su se dugo savetovali i na kraju su odlučili da će poslati Miljana strašnom gusaru, što je predstavljalo veliki rizik. Tri dana su prosjak i Miljan bili nerazdvojni, jer je kao bivši gusar, ovaj znao raspored na Ali-Kosinom brodu, te su sa Ilkom, Sredanom i Đurišom do najsitnijih detalja razrađivali plan.

Četvrtog dana, mornari sa obale javiše da se Ali-Kosin jedrenjak usidrio ispred luke, te je Miljan obukao stare, iskrpljene, kratke pantalone i staru košulju koju je vezao oko glave. U čamac su se, osim Miljana, ukrcali Ilko, Đuriša i škrivan i iskrcali su se na obalu, odakle ih uputiše preko brežuljaka ka moru, gde ih je čekao drugi čamac. Onda se Miljan oprostio sa svima, i potrčao ka moru. Ostali su se sakrili iza grebena, posmatrali i čekali da u vodu sa broda padnu Miljanove pantalone i košulja, što je bio dogovoreni znak za uspeh.

Mali pirat

Na levom boku broda stajali su stražar i Ali-Kosa, kada je Miljan doplivao, i tražio da govori sa gospodarem broda. Pošto nisu hteli da mu spuste lestvice, Miljan se popeo preko lanca kojim je brod bio usidren, što je impresioniralo Ali-Kosu.

Miljan je onda kazao da se zove Ahmed i da je siroče, te da je dovde stigao grčkim jedrenjakom. Odustao je od službe jer kapetan, navodno, nije hteo da ga isplati. Pošto ga je prethodno impresionirao, Ali-Kosa primi dečaka u službu. Miljan je tokom razgovora pokazao drskost, što se strašnom gusaru veoma dopalo. Kada mu je data nova odeća, staru je bacio u more, i Ilko i družina su znali da je to dobar znak.

Veliki ispit

Na gusarskom brodu je postojao običaj da novog člana posade, koji bi stajao na sredini, okruže gusari i ispituju. Miljan se prilikom prvog ispita dobro snašao i pokazao veštinu i hrabrost, kada je spretno bacio nož i pravio se da mu je lako ubiti čoveka.

Sutradan, Miljan je krenuo ka krmi, gde je stajao stražar. Tamo niko nije smeo otići bez Ali-Kosine dozvole, te je dečak izazvao konflikt, zbog čeka je bio najblaže kažnjen, vezivanjem ruku za jarbol. Visio je neko vreme, kada ga je Ali-Kosa pozvao da ručaju zajedno. Prilikom ručka, Miljan je zadobijao gusarevo poverenje i na kraju mu rekao da je čuo za zakopano blago, od, sada već mrtva, dva čoveka, koje se nalazi na Biševu u špilji nazvanoj Modra špilja.

Ali-Kosa je onda odlučio da će posle još jednog posla, otići na to ostrvo, uzeti blago, i na Istoku kupiti imanje, gde će živeti sa Jelenom i Miljanom, koga je odlučio posiniti.
Susret na gusarskom brodu: Sutradan su Ali-Kosa, njegova dva čuvara i Miljan izašli na obalu, i šetali pijacom, a sve vreme ih je pratio Ilko. Ali-Kosa, Miljan i Ilko su zastali kod prodavca koji je trgovao kuburama. Braća su se pravila da se ne poznaju, a Miljan nije želeo kupiti kuburu jer je preskupa.

Gusar i dečak su krenuli, i nakon desetak metara, Ali-Kosa je izvadio novac i dao Miljanu. On je dotrčao do trgovca, i dok se ovaj okrenuo po kuburu, rekao je bratu da odmah isplove, jer Ali-Kosa planira da krene u potragu za blagom. Zatim je dečak otišao Ali-Kosi, a Ilko na brod.

Naravno, blago i sama potraga su bili zamka za gusare. Nakon ručka sa Ali-Kosom, Miljan je uspeo da se ušunja na par trenutaka do kabine gde je boravila Jelena, i rekao joj da će uskoro biti spašena. Niko ga nije opazio.

Pusto ostrvo

Jedrenjak kojim je Ilko komandovao se usidrio ispred ostrva Biševa. Ilko, Sredan i još četiri mornara pretražiše ostrvo, i pošto su se uverili da je pusto, zastanu ispod jedne smokve da odmore. Iza njihovih leđa, pojavio se starac od koga su saznali da su svi meštani otišli zbog Ali-Kose.

Kada je starac čuo zbog čega su došli, pokazao im je najveću špilju na ostrvu i odlučio da pomogne. Onda su jedrenjak premestili na najpreglednije mesto i postavili dva stražara na najvišem vrhu ostrva, koji su trebali podći belu zastavu u slučaju uspeha, kao znak mornarima koji su na jedrenjaku. Četvrtog dana u zoru, stražari dadoše znak za uzbunu, što je značilo da su gusari stigli.

Miljanov drugi veliki ispit

Oko šest popodne, Ali-Kosa se uputio Jeleninoj kabini. Pošto su se posvađali, izveo ju je na sredinu palube, gde su je okružili gusari. Pošto i dalje nije pristajala na brak, naredio je Miljanu da je udara bičem. Dok mu je sestra plakala, dečak se ustezao i borio sa savešću.

Udario ju je, a kada je zamahnuo drugi put, Jelena reče da pristaje na brak. Tada je usledilo slavlje, na kom su mnogo jeli i pili. Miljan je odveo sestru do kabine i rekao joj da se strpi, pošto će Ilko i mornari uskoro doći. Kasnije je stajao, naslonjen na ogradu broda, i razmišljao.

U tome ga je prekinuo jedan gusar koji je mislio da je Miljan video kako su spustili dva leša u more, za koja Ali-Kosa nije znao. Miljan je igrao tu igru, iako ništa nije video. Na palubi su gusari pratili igru sabljama, kada je jedan od igrača uperio mač u Ali-Kosu i izazvao dvoboj.

U daljem toku, videlo se da će Ali-Kosa izgubiti te je Miljan upucao igrača u rame. Pošto je prekršio najveći piratski zakon, Ali-Kosa je snažno ošinuo dečaka bičem. U dubini duše mu je bio zahvalan, jer mu je Miljan spasao život, ali nije smeo izgledati popustljiv pred gusarima. Veselje se nastavilo.

Lula duvana

Sutradan, dok je Miljan sa gusarima krpio jedro, Ali-Kosa ga je pozvao u kabinu. Pridružio im se i gusar koji je napao Ali-Kosu. Pušili su lulu i pili kafu. Nisu pominjali sinoćni događaj i činilo se da je sve u redu. Ali-Kosa je na kraju poklonio gusaru lulu i poslao ga da se odmara. Kada je ovaj izašao, zapovedio je Miljanu da nikome ne govori da su pili kafu.

Po podne, gusar je bio u veoma lošem stanju i buncao je. Miljan se uplašio da će umreti njegovom krivicom, te je zamolio Ali-Kosu za pomoć koji je rekao da gusara zaviju u ćebe i odnesu na obalu krčmarici Ani, koja će se pobrinuti za njega. Kada se i to završilo, Miljanu je prišao jedan gusar, i dečak je ne razmišljajući rekao da su pili kafu sa Ali-Kosom, na šta se gusar nasmejao. Tada je dečak shvatio da je kafa bila otrovana.

Pre nego što je sišao u utrobu broda, gusar je diskretno pozvao Miljana da ga sledi. Ubrzo su se našli kraj vešto izvučenih dasaka, koje su predstavljale tajni ulaz. Tu su ih čekala još tri čoveka. Naime, želeli su da ubiju Ali-Kosu, te su zapretili Miljanu da će ga ubiti ako im ne pomogne. Na putu do Ali-Kosine kabine, dečak se kolebao. Odlučio je da sve ispriča Ali-Kosi, koji je posao šestoricu gusara, kroz tajni prolaz u podu kabine, da ubiju izdajnike.

Tada je otkrio Miljanu da ih je već par dana pratio, što je značilo da bi Miljan, u slučaju prećutkivanja, isto bio ubijen.

Okršaj u Modroj špilji

Gusari su se iskrcali na Biševo i pretražujući ostrvo, sreli su starca dok je ređao smokve za sušenje. Jedva su se sporazumevali sa njim, pošto nisu govorili crnogosrski. Dok je starac pokušavao da im objasni nešto rukama, razgovetno je rekao Miljanu da mu Ilko šalje pozdrave i da ga treba povesti na brod, jer će mu tamo objasniti gde se nalazi špilja.

Mijan to predloži gusarima i svi se složiše. Posle skoro sat vremena ispitivanja, saznali su da na ostrvu postoji špilja, te su se Ali-Kosa, Miljan, starac i još neki gusari ukrcali u čamac i otplovili u špilju. Pratila su ih još dva puna čamca gusara. Špilja je bila prelepa, toliko čarobna da je i Ali-kosa zapanjeno posmatrao, misleći da sanja.

Uputili su se četvrtoj dvorani, gde se navodno nalazilo blago. Tu su ih, iz zasede poubijali mornari, uključujući i Ali-Kosu. Na žalost, dobri starac je nastradao. Nekoliko ranjenih gusara su vezali, i stavili na dobro zaklonjeno mesto, ispred ulaza u špilju. Onda su Miljan i mornari razgovarali. Kasnije, Miljan je rekao ostalim gusarima da su pronašli mnogo blaga, te je potrebo još četiri gusara da bi se do večeri završilo.

Poverovavši, pošlo je šest, koje su mornari lako zarobili. Kada je pao mrak, Miljan je sa dva gusara zarobljenika otišao do broda i rekao da spuste sve lestvice, jer se Ali-Kosa vraća sa blagom. Onda su se mornari popeli na brod i otpočeli borbu. Miljan i Ilko su oslobodili zarobljenike i dali im kubure. Zatim su pošli na drugu stranu do Jelenine kabine, ali je Miljana neko pogodio u rame. Ilko je oslobodio Jelenu, koja je onesvešćenom Miljanu previla ranu.

Na palubi je vladala tišina, pa je Ilko sišao u utrobu broda gde je sreo Đurišu i još neke mornare. Gusari su bili savlađeni, a zarobljenici oslobođeni. Posle kratkog vremena, Miljan se osvestio.

U samo svanuće, jedrenjak je plovio kroz Bokokotorski zaliv. Svi su preradosno mahali kapama, ikao nikoga nije bilo na obali. Miljan je u sebi tada osetio dve velike ljubavi: prema moru i prema zavičaju. Tada je odlučio da postane mornar. To je bila borba svih pomoraca, kada su kod kuće, čeznu za morem, a kada plove, misle na zavičaj.

Analiza likova

Ilko – stariji sin Špire i Anđe. Radio je kao kapetan jednog jedrenjaka, u vlasništvu bogatog brodovlasnika Marka. Bio je jedan od retkih, dobrih kapetana, zbog čega mu je Marko dao jedrenjak da bi pronašao svoju sestru. Veoma je hrabar i pametan. Oštroumno pronalazi i prati tragove do Ali-Kose.

Miljan – glavni junak knjige i Ilkov četrnaestogodišnji brat. Oduvek je želeo postati mornar. Govori italijanski i turski, zna da puca iz kubure, veoma je vešt sa nožem, i dobar je plivač. Na Ali-Kosinom brodu pokazuje neverovatnu domišljatost, hrabrost i snalažljivost. Iako hladnokrvan, u pojedinim trenutcima ga je mučila savest, iz opravdanih razloga. Na kraju je odlučio da će postati mornar

Ali-Kosa – bogati turski gusar, koji presreće brodove širom Jadranskog mora, ubija ljude i krade. Bavio se i robovlasništvom. Praktično je živeo na brodu, jer se tu osećao najsigurnije. Imao je mnogo uhoda, a čuvala su ga četiri snažna i krvoločna gusara. Bio je veoma okrutan i nesrećan, te ga je jedino novac uveseljavao. Zbog toga, a i zbog Miljanove odlične glume, je poverovao u skriveno blago. Želeo je oženiti Jelenu, Miljanovu sestru i skrasiti se negde na Istoku.

Sinjor Anđelo – mletački trgovac, puniji čovek, srednjeg rasta. Zajedno sa pomoćnikom Pjetrom Lorencinijem, koji se lažno predstavljao kao Bruno Gracijanini, je dostavljao informacije o manjim brodovima gusarskom jataku Mariu. Pokušao je sa Pjetrom da opljačka Ilka, misleći da ima velike količine zlata.

Prosjak – ustvari bivši gusar, koji je sa Ali-Kosom dugo pljačkao. Kada je hteo da se povuče iz službe, Ali-Kosa nije želeo da ga isplati. Zbog toga je pobegao sa broda, ali Ali-Kosine uhode su ga pronašle i odsekle mu šake. Pomogao je Ilku da smisli plan kako da oslobode Jelenu.

Starac – živeo je sam na ostrvu Biševu. Pomogao je Ilku prilikom zasede pripremljene za Ali-Kosu i gusare, i u tom okršaju izugubio život.

Beleška o autoru

Anto Staničić je jedan od poznatijih pisaca dečijih knjiga iz druge polovine dvadesetog veka. Rođen je 1909. godine u Boki Kotorskoj u gradu Tivtu.

Nadahnuće za svoje knjige je nalazio na obalama Jadranskog mora, među svojim zemljacima koje je smatrao veoma hrabrim ljudima. Ugledao se na svog dedu Peru, mornara. Uglavnom je pisao o svom zavičaju i mornarskom životu jednostavnih i plemenitih ljudi. Većinu svog života proveo je u Beogradu.

Njegova prva knjiga „Priče na granici istine“, je objavljena 1951. a druga, „Mali pirat“, pet godina kasnije. Inspiraciju za ovo delo našao je u istoriji stare Boke, želevši da nam kroz nju prenese svoje uspomene iz detinjstva na poštene i dobre ljude iz svog zavičaja.

Prema istraživanju sprovedenom među učenicima osnovnih škola širom Srbije, školarci četvrtog razreda najviše čitaju Malog pirata.

Ostala poznata dela: „Ratni brod“, „Velika sultanija“, „Bambusov štap”, „Tamo gde se talasi razbijaju”, „Kojim putem Afrikanče”.

Dobio je književnu nagradu politikinog zabavnika za roman „Galebovo gnezdo” 1980. godine, i povelju i nagradu Zmajevih dečijih igara 1991. godine

Preminuo je 1991. godine.

Autor: D.S.

loading...

Komentiraj

*